Тркачка сујеверја

Сви знамо како Надал ређа флашице, или Шарапова удара лоптицу и намешта минђуше на увек исти начин пре сваког сервиса. У неким спортовима сујеверја или мали ритуали пред такмичење су лакши да се примете него у трчању, али ако мало боље размислимо, сигурно постоје неки детаљи који нашу трку нама чине посебном, и које волимо да понављамо изнова и изнова.

Тркачка мајица.

Најчешће тркачко “сујеверје” је свакако вечито ношење исте тркачке мајице, на свим битним тркама. Њу највише волимо, било да нам је прва трка у питању, или рекорд, увек јој се враћамо јер напросто – осећај је добар. Када уносимо познати елемент у непознату ситуацију, осећамо да боље контролишемо дешавања. Што нам је, да будемо искрени, потребно – јер, свашта може да крене наопако током маратона.

Плејлиста- омиљена песма.

Не верујем вам ако кажете да немате своју “поwер сонг”, ово је толико раширена пракса, да ју је чак и Нике уврстио као додатак својој апликацији за трчање. Неки тркачи бирају хард рок, неки класику. 

Не гази по линијама.

Пази на дисање, пази на технику, пази на положај леђа, пази да не згазиш линију… Чекај шта? Да ли се и вама деси да када уђете у ритам несвесно кренете да пратите још нека друга правила? Бројите бандере, трчите по средини пута (пратите белу линију) прескачете пукотине на путу?

Срећни тркачки број.

Не дешава се сваком. Али неки тркачи су у стању да виде “тајну везу” између својих тркачких бројева. Нема везе што је на првој трци он био Ф7774, на другох 376. Ето оба имају седмицу :) Или ако се саберу оба дају седмицу? Невероватна случајност? Јок. ТО свемир нама нешто поручује, само треба да утврдимо шта.

Како избећи грчеве у ногама ?

Истежите се.

Pri istezanju najveću pažnju obratite na mišiće koji su podložni grčenju pri trčanju. Najčešće su to grčevi u nogama. Ipak,  kako je ovo individualna stvar, sami ćete obratiti pažnju na onu grupu mišića sa kojom imate najviše problema. Istežite se  temeljno, lagano i bez cimanja.

Припремите ваше мишиће за климатске услове.

Ukoliko živite u klimatski suvom području, nemojte olako kretati na maraton u ekstremno vlažnim uslovima. Prilagođavanje klimatskim uslovima, može da potraje i više od nedelju dana. Ako imate mogućnosti par dana ranije dođite u mesto u kome se održava trka.

Хидрирајте се.

Iako ekperti nisu sa sigurnošću utvrdili koliko dehidracija ima veze sa grčenjem mišića, veoma je važno da ostanete hidrirani tokom trčanja. Dobra hidracija će smanjiti grčeve do kojih eventualno može doći.
Sat ili dva pre trčanja (ovo zavisi od vaše tolerancije) lagano u sitnim gutljajima popijete oko pola litre tečnosti. Posle toga uzimajte oko pola čaše vode na svakih 15 do 20 minuta trčanja.
U toku trčanja pijte izotonik sa dovoljno elektrolita u toku trčanja pošto so može da pomogne u sprečavanju grčeva.

АТЛЕТСКА ТАКМИЧЕЊА НА 3 И 5 КМ

3000м

Трка на 3000м, односно на 3км је средњепругашка дисциплина. Осим ње, трчи се и на две миље, што значи 3200м. Ове дужине трче углавном јуниори, као вид школских такмичења. Постоји и трка на 3 км са препрекама која се зове стипл. Ово је специфична дисиплина коју рекреативци ређе трче, а интересантна је због своје необичности. Популарна је код сениора и ветерана на регионалним и националним такмичењима.

За мушкарце, трка на 3000 м никада није била Олимпијска дисциплина, нити је ИААФ икада организовао шампионат за ту дужину. Што се тиче 3 км стипл, она се трчи и призната је дисциплина. Код жена, 3км је стандардна дисциплина на Олимпијским играма (1984, 1988, и1992.) и светским шампионатима. Од 1995 је њен примат преузела трка на 5 км како у Олимпијским играма, тако и у шампионатима које организује ИААФ.

Мо Фарах - Гранд Прикс трка на 5км

5000м

Трка на 5000м се почетна дугопругашка дисциплина и може се трчати на отвореном, али и на стлетској стази. 5км је значајна дужина и захтева изузетну тактику и одличну аеробну издржљивост. Тренирање за трку на 5км захтева 50 и више километара седмично, различитим темпом и дужинама. Тако се најбоље стиче потребан микс издржљивости и брзине потребан да би били задовољни својим резултатом. Трка на 5км је популаран вид такмичења за све рекреативце, а одатле се рађају и неки будући полумаратонци и маратонци.

Светски рекордер на 5км је Кенениса Бекеле из Етиопије, 12:37.35 (просечна брзина 23.76 км/х) у Хенгело, Холандији, 31. маја 2004. Светска рекордерка на 5км је Тирунесх Дибаба из Етиопије, 14:11.15 (просечна брзина 21.14 км/х) у Ослу, Норвершка, 6. јуна 2008.

Спринт

ТРЕНИНГ ЗА СПРИНТ: 100, 200, 400М

100 м је најкраћа атлетска спринт дисциплина која се одржава на отвореном. Трчи се правом дужином атлетске стазе, и увек из ниског старта. Оправдано је мишљење да је ова дисциплина са мањом просечном брзином од трке на 200м, јер се друга половина ове дуже дистанце трчи у пуном трку. Спринтери обично постигну максималну брзину негде између 50-60м, а њихова брзина до циља прогресивно, споро, опада. Циљ свих 100-метраша је да задрже максималну брзину што је дуже могуће, па је то и циљ тренинга на 100м.

100 м

Светски рекордер на 100м је Усаин Болт из Јамајке са фантастичних 9.58, 16. августа 2009. у Берлину.

Светска рекордерка на 100м је Флоренце Гриффитх-Јоyнер из САД-а: 10.49, у Индианаполису, 16. јула 1988.

200м

Атлетска трка на 200 м је спринтерска дисциплина са највећом просечном брзином. Одржава се на атлетској стази и представља тачно половину дужине стазе. Старт је на крају равнине, тј на уласку у кривину, па је потребна добра техника покрета да би се ова стаза истрчала најбрже могуће. Када се упореди са трком на 100м, за њу је потребна већа издржљивост уз задржавање исте максималне брзине.Ова дисциплина привлачи многе спринтере на 100 м, који желе да победе у обе трке. Тркачи који се налазе у унутрашњим стазама су сбог центрифугалне силе у лошијем положају, па се фаворити увек постављају у средње или спољне стазе.Светски рекордер на 200м је Усаин Болт из Јамајке: 19.19, 20. августа 2009. у Берлину.Светска рекордерка је Флоренце Гриффитх-Јоyнер из САД-а: 21.34, у Сеулу, 16 Јула 1988

400м

Трка на 400 м је уобичајена спринт дистанца. Трчи се на атлетској стази и представља тачно један круг. Сви тркачи трче цело време у својим стазама, исто као за 100 и 200м. Овде је јасно да због принципа на којима организам обрзбеђује енергију и решава се нуспроизвода организма, немогуће постићи просечне брзине као за 100 и 200м. Са тим у вези је и циљ тренирања на 400 м и додатно повећавање издржљивости уз подизање лактатног прага.Светски рекордер на 400м је Мицхаел Јохнсон из САД-а: 43.18, 26. августа 1999. у Севиљи.Светска рекордерка је Марита Коцх из ДДР-а, 47.60, 6. октобра 1985. у Канбери.Овај рекорд Марите Коцх готово је сигурно постигнут уз коришћење допинга.

Running quotes